Možda bi bilo korisno da neko sa ličnim iskustvom na jednom konkretnom primeru opiše u grubim crtama kako izgleda to kada predaje neku novu oblast, da li učenici učestvuju na neki način u tom predavanju (osim što se trude da ga ometaju
), da li ima priliku da pre zvanične provere znanja (kontrolni, pismeni) uoči koji koncepti su većem broju đaka ostali nejasni i eventualno pokuša da to popravi.
Boring stuff:
Što se tiče domaćih zadataka - protivnik sam toga da se od dece zahteva angažovanje i van "radnog vremena" - ja sam u 1. i 2. osnovne redovno zaboravljao da uradim domaće zadatke (malo ću da preteram, ali od momenta kad se vratim iz škole, pa do sledećeg školskog dana - u mojoj svesti se ne bi pojavila nikakva misao o školi - kao da tako nešto ni ne postoji - (valjda je ovo karakteristika životinja
))
Znači - podržavam
neobaveznost domaćih zadataka i sugerišem da im se promeni ime u : "zadaci za pismeni". A onda da se to zaista ispoštuje i da svi osim recimo jednog zadatka na pismenom budu baš neki od onih preporučenih (naravno, uz "kozmetičke" izmene). To bi umesto osećaja bespomoćnosti ("...ko zna šta će biti na pismenom"), kod slabijih učenika moglo da probudi želju za "borbom" - pa da se i oni makar malo pripreme - a zbog onih izmena delom bi im obesmislilo puškice.
Ne mogu da se tačno setim u kom razredu se pominju:
komutativnost,
asocijativnost i
distributivnost - iako sam umeo da koristim pomenuta pravila - nisam imao pojma šta te reči znače - pa mi je otac to tražio po
Vujakliji (!?) (često srećem srednjoškolce (pa i studente) koji
ne znaju na šta se te reči odnose). Dešavalo se, takođe, da moram da čitam neke "radne listove" (ili sveske - ne sećam se) i znam da mi je bio problem da shvatim pojedine dugačke rečenice.
E sad, iako se meni sve to dešavalo u prva dva razreda, nekome to isto može da se desi sa bilo kojim predmetom u bilo kom višem razredu - a opet takve stvari se mogu izbeći malo pažljivijim pisanjem programa i udžbenika i što da ne: aktivnijim učešćem školskih psihologa u izvođenju nastave (u mojoj o.š. psiholog & pedagog su se bavili samo nedisciplinovanim đacima).
Najzad evo i "mog" mišljenja kako bi izgledalo idealno predavanje matematike - bez obzira na nivo (o.š. s.š. v.š. f.) o kome diskutujemo. Na početku se dâ neka motivacija za problem koji se razmatra, učenicima stoji na raspolaganju neko nastavno sredstvo - recimo kompjuter sa nekim prigodnim programom, zatim se postave neka lukava pitanja, učenici se lagano navode da izvrše nekoliko eksperimenata na računaru, zatim da postave neke hipoteze, onda se eksp. proveravaju i na kraju bi sasvim prirodno učenici trebalo sami da formulišu teoremu koju im je trebalo ispredavati - jer su sad stekli neposredan uvid u datu materiju. U suštini, ceo postupak ne bi trebalo da bude dosadniji od recimo igre pantomime, odgonetanja zagonetke ili nečeg sličnog. Ko ne veruje koliko to može biti zabavno neka detaljno prođe kroz
ovo.
Attempt all the problems. Those you can do, don't do. Do the ones you cannot.
Problemi u nastavi matematike
