Postavlja se pitanje na koji nacin drzava treba da se bori protiv piraterije. Da li je u pitanju samo
gola prinuda i drakonske kazne ili se moze planski raditi.
Recimo BSA nudi pet principa za smanjenje piraterije:
- Edukacija javnosti i povećanje svesti o vrednosti intelektualne svojine i rizicima upotrebe nelicenciranog softvera.
- Unapređenje Zakona o zaštiti intelektualne svojine u smislu primene obaveza Svetske organizacije za zaštitu intelektualne svojine (WIPO) da bi se omogućila bolja i efikasnija borba protiv digitalne i Internet piraterije.
- Kreiranje snažnih mehanizama primene kao što nalaže Svetska trgovinska organizacija (WTO) kroz TRIPS sporazum, uključujući i čvršće zakone protiv piraterije.
-Posvećivanje značajnih resursa upravnih organa rešavanju problema, uključujući nacionalne službe za suzbijanje kriminala u oblasti autorskih prava, međunarodnu saradnju i obuku lokalnih organa reda i pravosudnih organa.
-Praktičnu primenu politike upravljanja softverskim resursima i zahtev da javni sektor koristi isključivo legalan softver.
Peti princip govori da javni sektor koristi iskljucivo legalan softver. Postavlja se pitanja moralnosti, tj. da li drzava moze
da kaznjava gradjane i privredu za ono sto ona sama cini? Da li treba prvo da napravi red u svojoj kuci?
Samo neka drzavna preduzeca su nabavila legalan Windows operativni sistem i koriste Open office jer nemaju potrebe a ni mogucnosti da kupe komercijalan softver. U ostalima se uglavnom koristi piratski Windows, piratski Office, nema nikakve kontrole ko kakav softver instalira i koristi i zasto.
Kada odete u opstinu mozete da vidite radnike koji gledaju filmove na radnom mestu. Da li mozda gledaju original?
Ko nesto radi za drzavu moze se uveriti da drzava koristi nelegalan softver, nelegalne serverske platforme, nelegalne baze podataka...
Kada takva moralna gromada resi da smanji pirateriju postavlja se pitanje razloga i ciljeva.
Propisane su drakonske kazne, prekrsajna i krivicna odgovornost. Da li ovo otvara mogucnost za korupciju na visokom i na niskom nivou? Na zalost, veliku mogucnost.
Oni koji su na visem nivou ce odredjivati ko ce se kontrolisati a ko nece, takva zastita ima svoju cenu. Na nizem nivou ce progledati kroz prste i za to ce imati licnu korist.
Na visem nivou ce doneti takav propis da se kontrolisanom preduzecu da rok da otkloni nepravilnosti, na taj nacin ce povecati prihode trgovaca softverom i dobiti neku nadoknadu.
Kontrole legalnosti softvera ce se koristi za obracun sa nepodobnim, onima koji recimo ne plate reket...
U nekim poludrzavama se to i
dogadja.
Predlazem da svako napise svoja saznanja o piratskom softveru koji drzava koristi, treba i njih dovesti u red. :)
Specijalna jedinica za softversku pirateriju
Re: Specijalna jedinica za softversku pirateriju
