Yamaha NS-10 u studiju

Malo sam zarđao pa pitam koliko se ovi zvučnici još upotrebljavaju u studijima?

U svetu vise nego kod nas ali i na nasim prostorima su prisutni u velikom broju Studija.


Pozdrav!

---

Htedoh da napišem "ovo je pitanje za Šćeku", ali rekoh da ne privatizujem previše !

Radio sam par godina sa tim zvučnicima i spadam u onu grupu koja ih ne obožava, ali i nemam ništa posebno protiv. Uglavnom, imao sam neku raspravu pre par dana sa čovekom u kasnijim tridesetim, a malo sam odsutan iz audio sveta pa rekoh da proverim. Nažalost, ta neka generacija koliko sam primetio smatra da je svet nastao sa njima. Samo danas napravljeno valja, ono od nekada je krš i za otpad. Između ostalog ubeđivao me je kako sad prave membrane od berilijuma i kako je to nešto novo i bla, bla... Kažem mu da to postoji već 35 godina, a on da me pojede. Proverim na netu i vidim da sam pogrešio, Yamaha je izbacila zvučnike sa berilijum membranama ne pre 35 već pre više od 40 godina, još 1974.g. (model NS-1000). U tom kontekstu pomenem i NS-10, a on nema pojma šta je to. A kao veliki je poznavalac opreme!

NS-10 su vrlo namenske i vrlo specificne kutije. Specificne su po "odsustvu svog zvuka", sto bi se reklo nemaju svoju boju koja je specificna za sve ostale kutije. Upotrebljava se iskljucivo u Studiju jer slusanje Muzike na njima nije prijatno. Razloga ima previse za tako "stanje" pa ne bih u to ulazio, narocito jer se u stvari i ne zna tacno kako se to dobilo.

Naime, ne proizvode se odavno ali ih ima u prodaji, cak i potpuno novih, nikad upotrebljenih ali proizvedenih nekada davno. Potraznja za njima je u jednom trenutku rezultirala da Yamaha pocne da proizvodi ponovo ali malo drugaciji model, "bolji" po svemu a narocito po komponentama. I to se pretvorilo skoro u katastrofu jer se neka prva serija prodala tako sto je planula ali kada je pocela upotreba i narocito kada je pocelo poredjenje sa starim modelom NS-10 prestala je prodaja jer nije bilo zainteresovanih. Nakon toga su iz Yamahe odlucili da okupe istu ekipu (koliko se secam jos su bili svi zivi!) pa na kraju i da simuliraju iste proizvodne uslove ... ali nisu uspeli da dobiju NS-10 ma sta da su pokusali, pa se na kraju i odustalo od toga. Tako da sada, kao sto rekoh, postoje i moguce ih je kupiti po cak vrlo povoljnoj ceni (oko 450€) ali su to sve kutije koje su proizvedene nekada davno.

Glavna prednost nad svim ostalim "near field" monitorima je u tome sto su "surove" po pitanju slusnog dozivljaja pri snimanju i mixanju. Vrlo tacno i vrlo precizno pokazuju svaku gresku, frekventnu gresku naravno. Pa cak i po nivou ali su tu ipak na drugom mestu, prvo mesto i dan danas drze Auratone (i 60W i 100W kutije) koje su istom "tretmanu" kao i NS-10 jer se ne proizvode odavno a moguce ih je nabaviti (mislim na one legendarne stare 5C, drvene... i oni su pokusali sa proizvodnjom, i proizvode neke te nove ali ni blizu starim).

Sve druge kutije/monitori imaju neku svoju karakteristiku, zvucnu specificnost i zato se razlikuje oprema od Studija do Studija. Neko preferita Tannoy, neko Dynaudio, neko... i sve te kutije odlicno rade, narocito kad su u odgovarajucem prostoru i kad se navikne na njih ali NS-10 je i u tome specificna kutija, ma kakav da je prostor, pa i ako je potpuno akusticki neobradjen!, uvek imaju tu specificnost da su apsolutno neutralne.

Nekome se svidjaju, nekome ne ali je cinjenica da svuda u svetu u velikim i znacajnim Studijima postoje i upotrebljavaju se. Jednostavno receno, daleko je lakse raditi kad su NS-10 prisutne u Studiju, svaka greska se cuje istog trenutka i dileme nema.

Ovi danasnji klinci (za mene, moje godine zivota i staza u tom svetu)... pa sta da kazem, ima ih zacudjujuce dobrih ali, nazalost, daleko vise onih koji su losi. A sto se tice znanja, pa to je veliki problem. Ti novi klinci su nabiflani podacima, nacitani... ali im fali nekoliko kljucnih osnova. Kao sto su i na prva dva mesta - muzikalnost i sveopsta muzicka kultura i obrazovanje. Pa onda, ne manje vazno, i tehnicka "pismenost". Pocev od toga da retko ko od njih zna da zalemi bilo sta, retko ko od njih zna da moristi unimer... i slicno. Da ne pricam o tome sto je citanje el. šeme neke sprave potpuno "Spansko selo" za vecinu! Sve u svemu, u poslednjih dvadesetak godina sam upoznao bas mnogo tih nekih novih klinaca a na prste jedne ruke mogu da nabrojim one koji stvarno vrede, bukvalno (jedan od njih je clan ES-a!). I sto se tice onih koji su sami ucili i sticali znanje ali i sto se tice formalno obrazovanih. Sto je najgore, nekako se pokazalo da formalno obrazovani skoro da nisu upotrebljivi u Studiju, nazalost puno stvari su pogresno naucili a ono sto je na tim skolama vredno nisu savladali kako treba nego uglavnom se svodi na nauceno za ocenu (bez razumevanja i pamcenja...).

I tako...


Pozdrav!

---

Hvala Šćeko na iscrpnom i detaljnom odgovoru.
Kada sam se prvi put susreo sa tim zvučnicima (a imao sam dosta teorijskog predznanja o njima) moj prvi komentar je bio "ja ovo nikada ne bih uneo u kuću"! Kao neko ko je bio zaluđeni hifista sa filozofijom "što prirodnijeg zvuka" bio sam razočaran. Posebno što sam u to vreme bio naslušan Lockwooda, Hummela i JBL-a. Kasnije kada sam sa njima radio shvatio sam koji su kvalitet imali mada za ono što sam ja tada radio (tv studio) mogli su da se koriste maltene bilo koji zvučnici. Samo ću dodati da sam kao skeptik unapred bio ne malo i jako pozitivno iznenađen malim Lola Audio kutijama, a znamo od čega su one pravljene!

Komentar ti je bio sasvim na mestu. NS-10 nisu za kucnu upotrebu, kao ni za Radio ni za Televiziju, odnosno, nisu za slusanje nego za rad. Narocito nisu za slusanje gotovog snimka, izdanja. Na Radiju i/ili Televiziji se radi sa zavrsenim dvokanalnim snimcima i slusanje je potpuno druge prirode od rada u Studiju gde se radi sa pojedinacnim kanalom/instrumentom/vokalom...

"Zaludjeni hifista" - dobro poznat pojam. Potpuni ludaci i vrlo slicni mom zanimanju, bar po tome sto se ono sto se cuje prvo analizira sa tehnicke strane pa onda slusa pesma. Uvek mi je bilo interesantno da razgovaram sa takvima, retko se takav zanos u prici moze sresti kao sto je to slucaj sa hifistima, pri tom je to zanosno sto zraci iz njih bazirano na tehnickim detaljima i "onom sto samo oni cuju". Jedino sto ja hifistima zameram je to sto ne zele da priznaju autorski deo price o Muzici, skoro nikada nisam nikoga od njih mogao da ubedim da nije rec o gresci nego je autor pesme (ili producent) tako zeleo da to zvuci. Narocito kad se radi o odredjenim ferkvencijama, sa dominacijom na nizem spektru i po nekada na suptilnim visokim frekvencijama.


Upravo to je ono sto u studijskom radu smeta. Kad se snima/mixa nema mesta licnom jer to vodi u gresku. Kad se snima/mixa akcenat je na pesmi i sve je podredjeno tome, ako nesto treba da zvuci u odredjenom smislu onda tako treba da zvuci na svim slusanjima. To se lako moze cuti kad se porede nasi sa stranim snimcima. Strani snimak zvuci isto na ma kom slusanju (mislim na bilo koje kutije, naravno) se cuje dok kod nasih domacih snimaka to nije slucaj. Zadnjih godina je to malo promenjeno pa se i dosta nasih snimaka isto cuje gde god se slusa ali razlog za to je u tome sto se dosta (previse!) koristi programiranje, umesto zivih muzicara i instrumenata, kod kojeg se koriste gotovi semplovi koji nemaju potrebu da za intervencijom bilo koje vrste.

Jos jedno poredjenje:

Na Radiju i u Televiziji postoji potreba za NS-10 i za radom koji je slican radu u Studiju. To su momenti kad je u pitanju zivo izvodjenje gde je potrebno svaki kanal/instrument dovesti u "red" kao i sam mix toga. Najbolje se to vidi ako se poredi opet sa stranim istim momentima. Ovo kod nas zvuci kao "uzas strasni" u odnosu na strance gde to zvuci kao na izdanju. Ima vise razloga za to. Da pomenem samo nekoliko. Prvo i osnovno je to sto je taj deo potpuno zanemaren na Radiju a narocito na Televiziji. Narocito na Televiziji jer je to prvenstveno vizuena stvar i sve, ali bukvalno sve je podredjeno slici. Cak se i mikrofoni pomeraju da bi kadar bio onakav kako je zamislio reziser! Sama tehnika je odlicna ali se lose/nepravilno/pogresno... koristi ali i ljudi koji su zaduzeni za ton na Televiziji uglavnom veze nemaju ni sa cim osim sa pojmom "ima signal" - ili su prekaljeni studiski ljudi koji rade i na Televiziji i ne zanima ih nista osim da se cuje sve sto je "prikljuceno" a razlog je za to sto vrlo brzo odustaju od borbe sa "vizuelnim delom ekipe" pa samo odradjuju posao/smenu. Ja licno volim kad je u RTS-u u smeni Uros Markovic ali on uvek reaguje isto kad me vidi "Uuu, hebote, opet ti! Znaci bice rada u smeni." Covek je odlican studijski snimatelj i producent ali se odavno pomirio sa tim da mu je vaznije njegovo psihicko stanje nego da isteruje i da se bori za kvalitet zvuka na Televiziji jer je to nemoguca misija pa uvek popizdi kad me vidi jer mene ne zanima to sto je praksa u Televiziji a pojavljujem se u poziciji producenta benda i mora da bude kako kazem inace bend napusta snimanje (pa cak i kad emisija ide uzivo). A imaju odlicnu tehniku! I ja to volim da iskoristim, moze mi se jer nisam cesto/svakodnevno tamo.

Pre nesto oko mesec dana sam bio sa drugarima, grupa Plutonia, u Studiju B. Neka kolazna emisija i oni su gostovali sviranjem nekoliko autorskih pesama uzivo. U odnosu na RTS uzasno mali prostor, naravno. Sam razmestaj instrumenata, bubnja, pojacala, muzicara... je kao i uvek napravljen obzirom na taj mali prostor i sto je najvazniji u odnosu na kadriranje. A kadriranje je, opet, zavisno od malog prostora i broja kamera... Ma strasna situacija, a samo bubanj, bass, jedna gitara i vokal. Znaci minimum minimuma sto se benda kao pojma tice. Bend je poneo svoju mixetu, kablove i mikrofone. Naravno, kablovi i mikrofoni su iznajmljeni od coveka koji ih koristi za zive svirke (tezge) i vrlo sumnjivog kvaliteta i stanja. Mikseta je mogla da se postavi samo na jednom mestu a tako da i pored najbolje volje na slusalicama nista nisam cuo. Pa je onda bilo resenje da dignem sve reglere pa trk u Reziju da cujem pa onda trk u Studio da po secanju nesto probam da korigujem pa trk nazad u Reziju i tako mnogo puta - ni jednom nisam bio siguran sta radim, vise po osecaju nego po "pameti". U reziji postoji ogromna (sa mnogo kanala) mixeta koja je dobila stereo signal sa mixete koju je bend doneo, sve na nuli i samo regleri na nulu. I neke male kutije za koje se nisam potrudio ni da pitam koje su (a, naravno, nikad nisam ni zapamtio mada sam ranije znao). Covek koji je u Studiju B bio u smeni i zaduzen za ton je bio vrlo pristojan mladji covek koji je bio srecan sto ne mora nista da radi, cak je gitarista na kraju numere katovao mixetu pa nije ni to morao. Sve vreme je proveo kuckajuci nesto na telefonu. Da... na moje pitanje "Imate li neki kompresor/limiter na master kanalu ili kao autboard (da moze da se insertuje na signal mixete benda)" dobio sam samo zacudjujuci pogled.

I onda se neko pita zasto nam tako zvuci na Televiziji!

Eto, opet sam se raskucao iako mi nie bila namera. Mada, nije lose navesti neke informacije koje su uglavnom nepoznate... I tako...


Pozdrav!



_{[Ovu poruku je menjao Sceka dana 19.07.2016. u 15:01 GMT+1]}

---

Cisto digresija, ali on topic:

Ima i danas zaludjenih hifista koji slusaju bas Yamaha NS-10, a ima i nove generacije napravljene za "hifiste":

http://jp.yamaha.com/products/audio-visual/special/ns-5000/

---

Crno Šćeko, ko je sada zaluđen ovde !?
U vreme kada sam bio baš zaluđen paralelno sam pokušavao da čujem što više studijske opreme smatrajući da ću tako bolje da shvatim šta je to "što prirodnijii zvuk" kojem sam tada težio. Sve u svemu to mi je pomoglo da shvatim da oprema ima namenu i zato se hi-fi i studijska oprema razlikuju, a takođe postoje i posebne namene kod studijske opreme. To sam pokušavao da objasnim čoveku koji je povod mog pisanja ovde, ali nisam uspeo jer ni jednu rečenicu nisam mogao da završim.

Što se tiče tv snimanja ja nisam radio žive prenose već samo snimanja. Šta više na jednom snimanju sa playbackom snimaju se između numera voditelji uživo, a mi smo radili sa kamion-agregatom ispred studija koji je toliko bio glasan da se odlično čuo u snimku. Tonac sa velike televizije koji je kasnije obrađivao snimak samo mi je nonšalantno dobacio "nema veze, skinuću to kasnije". Nije uspeo u tome, verovatnije zbog nonšalantnog pristupa nego zbog neznanja. Opet to je prošlo na televiziji jer kao što ti reče sva pažnja se posvećuje slici.

Ono što je za mene lično novijeg datuma u kućnom slušanju je blisko slušanje. To povećava koncentraciju koja sa godinama slabi, a takođe i bitno smanjuje uticaj okoline. To nisam shvatao kada sam bio mlađi. Kod kuće nemam mnogo kvalitetne male zvučnike, ali mi je lepše (i lakše!) da poslušam na njima nego na velikom sistemu jer onda nisam komotan, moram recimo da sednem na određeno mesto itd.

@nkrgovic
Hi-fi smo nekada slušali na svemu i svačemu. Svako se trudio da bude "najbolji" i rado je prikazivao svoju najnoviju maštovitost i dovitljivost. Tako sam upoznao i Viktora Bradača, Dragovića, Nikolu Vukušića i mnoge druge. Tako sam upoznao i Nestorovića jer je moj drugar umislio da će RED da mu budu sjajni za kuću, a kako je imao neko zujanje, a Borjan bio u Beogradu u tom trenutku rado je došao da pomogne drugaru. RED naravno nije za kuću. Hoću da ponovim ono što sam već napisao da oprema ima namenu pa ako je hi-fi onda takva mora da bude do kraja. Naslušao sam se i dobrih i loših sistema.

Vrlo je tesko mladom coveku bilo sta objasniti, pomazu samo kratke recenice sa podacima koji su validni, pa ni to bas ne uspeva cesto. A svakako da se razlikuje studijska oprema od sve druge, sto se slusanja tice ali i ostalog, jer je namenska, uskostrucno projektovana. U Studiju je idealno da postoje bar tri vrste kutija u istom/svakom trenutku. Main monitors, Midfield monitors i Nearfield monitors. Naravno u zavisnosti od toga da li je velicina Rezije dovoljna za takvu postavku kutija. Kad se ima, takva postavka znatno olakzava proces rada u Studiju, eliminise neke neminovne greske (koje se daju naknadno ispraviti ali ovako nema potrebe za naknadnom intervcencijom), brze se radi i pokazalo se da je sam mix uspesniji.

Na Televiziji prolazi svaka audio greska jer se kod nas smatra da je Audio zanemarljiv u odnosu na Video. Moze slobodno i da se kaze da je to oduvek tako. Puno puta sam se prepirao sa montazerima u vezi sinhronizacije slike i zvuka (pri montiranju spotova) i uvek su imali istu recenicu, parafraziram, "Pa dobro je ovo, tu je negde" i to kod vokala, da ne pricam o instrumentima..., pa ide solo a u kadru pevacica, pa ide pesma a u kadru prateci vokal koji cak u tom kadru ni ne peva svoju liniju ...!

Sto se tice slusanja kod kuce tu nemam sta da kazem jer je to licna stvar i svako treba to da formira po svom nahodjenju, drugacije nije dobro. Ja licno vec dosta dugo, vise od petnaest godina a bice i svih dvadesetak, kod kuce nemam nista u smislu linije i slicnog. Trenutno imam 2.1 Jazz sistem povezan na TV i jedan stari (kupljen pre desetak godina za neke smesne pare, plastikaner) 5.1 sistem povezan na kompjuter. I nista vise. Niti cu u skorije vreme imati nista drugo.


Pozdrav!

---

Po tvom pisanju reklo bi se da se zasitiš u profesionalnom radu pa ti je kod kuće preterano.
Vidiš ja sam upoznao dosta ljudi koji obožavaju svoj posao celog života i ništa im nije teško. Primera radi imam drugara koji je jedan od najjačih Linux majstora kod nas i ubija se na poslu, a nikada mu nije bilo teško da me detaljno upućuje na rešenja kada ga zovem da se konsultujem i da ga davim kao neko sa skromnim poznavanjem Linuxa. Iz oblasti muzike moj dobar drugar Duda Bezuha po ceo dan se bavi sviranjem, produkcijom, školom i kada god da ga pozovem spreman je da mi sve detaljno odgovori što ga pitam. Vidim ga na televiziji svira nasmejan i pitam jel` to osmeh za tv. Ma jok, odgovara, ja uživam da sviram! Pazi, posle 40 godina na sceni njemu nije dosadno da svakodnevno svira i priča sa ljudima koji su po znanju mnogo ispod njega. Pa ja sam već 47 godina sa seterima i nije mi dosadilo, svaki dan i po kiši i po jakom suncu sam u šumi ili negde sa psom i uvek sam raspoložen da prilčam o njima. To je posvećenost, to je ljubav!

Nije rec o zasicenosti Muzikom. To ne postoji, naravno, kao ni zasicenost radom u Studiju - to narocito ne postoji.

Pazi, mojim poslom moze da se bavi samo mali procenat Muzicara, vrlo mali procenat (to sto se u danasnje vreme time "bavi" i kuka i motika je potpuno druga prica), jer je sam proces rada uzasno naporan a i prilicno se razlikuje u mnogim aspektima od svega drugog a vezano za Muziku. Ali ja licno ne znam nikoga ko je umoran nakon temina ili nerado ide na termin ili bilo sta slicno a karakteristicno za klasicno radno mesto "slucajnog prolaznika" (pricam, naravno, o mojim kolegama i meni licno). Duda je odlican producent, kao i svirac (uzivo ili u Studiju) ali on ima "odusak" time sto svira. Ja sam batalio sviranje odavno a i da nisam to kuci ne mogu da radim. Duda moze nakon termina, obicno u neko gluvo doba noci, kad dodje kuci da svira, makar na slusalice. Ja nikada to nisam mogao, cak i dok sam svirao aktivno, jer bubnjevi ma kako tiho se svirali suvise glasno se cuju.

Kod mene licno je rec o dve stvari zasto kod kuce nemam nista za slusanje, osim navedenog.

Prvo i osnovno - kad dodjem kuci redovna radnja je bila da nesto prckam po pitanju frekvencija na uredjajima koje imam a imao sam svasta, sve sto je kvalitetno, pa jedno vreme sve sto je vrhunsko, pa neke kombinacije... od svega sto sam imao najvise mi je odgovarao sistem na bazi Mark Levinson komponenti a sto se tice kutija neke AR 12" kojima se ne secam oznake i Tannoy System 800 (iako su studijske meni su odgovarale za kucno slusanje a i dan danas ih koristim u jednom malom Studiju na Cukarickoj padini, u tom Studiju su i NS-10). Znaci, nema sanse da prodje pola sata da nesto ne "korigujem", u sred klope, u sred price sa ukucanima, drustvom, gostima... pa je to pocelo da nervira - sve osim mene, naravno. Narocito jer se ne cuje to sto radim, rec je o malim pomacima koje drugi ne cuju a meni smeta, pa se cesto desavalo "Sta sad radis" "Samo namestam nesto" "Pa jesi li namestio" "Evo jesam" "Pa ne cuje se nikakva razlika"... Malo po malo i pocelo je da biva problem ...

Druga stvar, ja se snimanjem i produciranjem bavim profesionalno. Sto podrazumeva rad sa svakojakim kako vrstama Muzike tako i sa ljudima. Kad sam poceo da radim u Pink Studiju u Zemunu (pre otvaranja Radija i Televizije) prvi put sam se sreo sa radom sa narodnjacima. Kao svirac malte ne dijametralno suprotno a kao snimatelj opet potpuno drugacije jer sam do tada em radio u velikim Studijima em sa rokerima i dzezerima, znaci po svakom pitanju "nidje veze". Zasto sam uopste poceo da radim u Pinku? Duga prica, nebitno, ali je osnovna postavka bila "iz inata" a i iskustvo rada u malom Studiju. Elem, tu sam vrlo brzo ukapirao da su narodnjaci daleko profesionalniji od rokera, po svim pitanjima, ali i od svih drugih. Raspisani aranzmani, na vreme se dolazi na termin, postovanje prema snimatelju i producentu kao i postovanje prema Sudiju i opremi, zna se ko, kada i sta radi, niko se nikome ne petlja u posao (danas je sve to izvitopereno do besmisla, potpuno devijantno je postalo), strasno brzo se radi, svaki Muzicar dolazi potpuno spreman na termin, vrhunski instrumenti koji su vrhunski odrzavani... ma toliko dobro za rad da je to "poezija" - osim same vrste Muzike koju ja do tada, da budem iskren, niti sam slusao niti voleo. Od tada slusam ali i dalje ne volim. Ali zadovoljstvo radom je jedna "strana medalje" a druga strana je nesto sto mi nikako nije odgovaralo a to je druzenje sa narodnjacima. Stalna "obaveza" (tradicija, obicaj..., meni je to bila obaveza, tako sam to ja licno dozivljavao) druzenja i van Studija je ono sto meni licno nikada nije prijalo. Kao ljudi su uglavnom ok ali samo ponasanje je nesto sto meni nikada nije pasovalo. Insistiranje na izlasku na skupa mesta, valjda da bi bili vidjeni, na klopu ma kakava ta klopa bila - to je meni uvek bilo cudno i nije odgovaralo, plus sami razgovori koji su se svodili na dokazivanje i pokazivanje ko koliko zaradjuje, sta ko vozi, koliko ko uopste ima para a kad se na to doda da ja ne pijem alkohol onda "dupla muka". A bez druzenja nekako ne ide. I tu dolazi ono sto hocu da kazem i kao druga stvar u resenosti da nemam nista za slusanje kod kuce. Jednostavno sam tim stvarima (da ponovim, ne Muzikom!) zasicen toliko da cak i kuci odbijam svako "podsecanje" na to. Malo je mozda, cak vrlo verovatno, teze razumeti ali ja to tako.


Pozdrav!

---

Ma sve sam te dobro razumeo. Moja veza sa narodnjacima je slaba, jedino nešto u Grandu i snimanja nekih emisija tipa šou Ganeta Đokića i slično.
No asocirao si me na težinu rada. Ja dobro znam koliko je to težak posao uglavnom za male pare, ali nešto što sam ja doživeo kao najteže (srećom samo kao asistent!) je sinhronizacija filma. Košutnjak je u pitanju, filmski studio. Sediš za miks pultom u mrklom mraku u velikom studiju koji je prazan, gledaš u platno po kojem osim slike ide hiljadu nekih oznaka između ostalih i slovo T. Iza leđa ti stoji reditelj koji diriguje šta da radiš. Pazi, tonac nema vremena da gleda u vu metre, sve se radi na sluh i sve u delić sekunde! Tako ceo dan u maksimalnoj koncentraciji. Ubitačno! Koliko se sećam mnogi ti tonci su stradali od srca.

P.S. AR 12 Pi su odlični zvučnici. Uzgred, imao sam prilike da donesem svojoj kući i slušam ih par nedelja prve bookshelf kompresione kutije na svetu koje je proizveo AR. Doneo ih poznanik iz Amerike po povratku ovamo. Bilo je to predivno iskustvo koje eto pamtim i danas.

Moja vrsta posla je bila ranije jako dobro placena. Samo kao snimatelj sam imao cenu od 2.500DEM do 3.500DEM po ploci (to se sada zove projekat! ), dve ploce mesecno, nekada tri i lepa cifra. Plus produciranje, kada i to radim mada sam birao kad i koga cu da produciram. Kad se na to doda da radis posao koji volis i radis kad hoces, sam biras vreme, i da nemas nikoga nad glavom (u smislu šef, direktor...) onda je to skoro savrseno. Da ne pricam o onim nekim danima kad se moglo birati izmedju keša i procenta sto je u stvari bilo mnogo bolje od keša jer se godinama dobijala kinta, koja je btw bila znacajna, a kinta na ruke trajala daleko krace i bila manja cifra. Stalno navodim primer Radeta Krstica koji je samo za jednu jedinu pesmu koju je dao Breni prve godine izdavanja u prvom kvartalu dobio 70.000DEM (sedamdeset hiljada nemackih maraka). Znaci samo kao kompozitor jedne pesme. Koliko se secam, davno je bilo, ja sam dobijao izmedju 1,5% i 3%, kako kad, pojedinacno je moglo da se dobije najvise 3%, mislim da je kompletno ucesce na ploci bilo dozvoljeno da bude 15% pa su se tih 15% delili u zavisnosti ko je sta radio na ploci. I svi su to postovali maximalno, i PGP i Jugoton i Jugodisk i Diskos, ma svi izdavaci tadasnji. ZAM je poceo da kombinuje, pa sve vise da daje pare na ruke ili celu cifru na ziro racun (sto se po nekad nije isplatilo jer se nakupi a kad se predje neka cifra porez je bio visok...). Pa je malo po malo sve to pocelo da ne funkcionise iz raznih razloga, da bi danas doslo do tga da je katastrofalno stanje. U odnosu na ta neka vremena danas ne moze da se poredi nista ni po cemu. Ovi klinci koji kao su kao "u poslu" upropastise kako Muziku tako i finansije u vezi Muzike. Ali to je posebna prica, mozda vecini nezanimljiva, ma sigurno vecini nezanimljiva...

Studijsko i kucno slusanje se razlikuje po mnogimstvarima a osnova je da je studijsko slusanje slusanje u akusticki obradjenom prostoru i samim tim kontrolisano (ne apsolutno ali vrlo blizu) a kucno slusanje je potpuno nekontrolisano jer prostorije nisu akusticki obradjene za zvucne potrebe nego namestene za stanovanje. I to su ta dva osnovna "prirodna elementa" koji cine razliku, ogromnu. Zato nikako da objasnim, nikome ko me pita, zasto ne zelim da dam bilo kakav savet u vezi kucnog slusanja. Jedini savet koji svakome dam je da kupi uredjaje u zavisnosti od finansijskih mogucnosti i namesti kutije onako kako fizicki najbolje mogu i kako im odgovara po bilo kom licnom pitanju. Jedino je to ispravno. A uzasavaju me ljudi koji dodju kod nekoga kuci i dele savete u vezi uredjaja, kutija i rasporeda.

Na kraju krajeva, Pesma je ta koja je bitna. Treba slusati Pesmu/Muziku a ne Zvuk koji dopire iz zvucnika.

Kosutnjak... tamo sam proveo vise od 25 godina (sve ukupno) i secam se tih sinhronizacija... vrlo tesko, ja sam jos tada, davno, odbio da radim to. Naporno a u stvari nema veze sa kreacijom jer moras da slusas rezisera a oni su potpuno suludi po mnogim pitanjima... pa one male prostorije, mislim da ih je bilo 6, sa odvratnim, polu raspadnutim, krcecim kutijama, nema svetla, samo monitor (filmski, mali, malo platno u formi monitora), lepljenje, blankovi... ma strasno...


Pozdrav!

---

Mnogo smo se udaljili od teme.

Pa kad čačneš... A i inace me to i jos mnogo toga sve cesce pitaju, valjda su i ovima danas dojadila desavanja.


Pozdrav!

---

Auh Hi-Fi populacija...pricao sa par njih...na srecu vise ne, vise nisam u stanju da slusam njihove komentare, jednostavno higijena uma mi je bitnija :)
Upravo to, nema komentarisanja muzike kao dela, oni ne slusaju muziku kroz zvucnike/opremu, nego zvucnike/opremu kroz muziku. Zivot je suvise kratak da bih slusao pa i citao gluposti. Ako oni cuju sve te sulude razlike samo napred :)
Analogno tome moze se uzeti primer filmskog ili knjizevnog kriticara. Obicno su to osobe koje nisu mogle da postanu glumci/pisci (jednostavno nisu imali ono "nesto") pa su postali kriticari.

Sceko mi se cujemo, zovem uskoro nismo se dugo videli, za par dana sam na odmoru :)

P.S. and back to the topic - Ne treba zanemariti odabir odgovarajuceg pojacala za NS-10, razlika je cujna, kontam da tu treba ici na proverenu varijantu vec dokazanih studija/producenata (shodno mom iskustvu sa NS-10 koje, ako se uzme u obzir ozbiljan ozbiljan rad, prakticno nikakvo).

Pozdrav,

---

Odgovarajuce pojacalo za NS-10... Probao sam mnogo raznih ali se nekako uvek vracao na Alesis RA-100. Ne samo ja, mnogi u svetu koriste to pojacalo za NS-10 i dan danas. Tipicno za to pojacalo je slicnost u karakteristici sa NS-10 u smislu neutralnosti iako je rec o Alesis, firmi koja u ostalim svoji proizvodima ima svoju osobenost. Pa cak i, u novije vrme naravno, Alesis RA-300 nije tako neutralan sto se boje tice. RA-100 se odlicno pokazao i sa mnogo dugih pasivnih zvucnika kao dobro ili odlicno ili najbolje resenje. Da napomenem da je u svakom slucaju odnos cena/kvalitet svakako u korist RA-100 jer za te pare se jednostavno ne moze naci bolje (citaj neutralnije, sto je za studijske uslove najbitnije) pojacalo.

Od ostalih brendova bih, iz licnog iskustva, izdvojio Denon POA-2200 i Harman Kardon (mislim da je Citation 19 model) a ostali iako se naslo i dobrih ipak ne mogu da se mere sa RA-100/150/300.


Pozdrav!

[private]Pa i krajnje je vreme da se javis... [/private]

---

Nema tu ničeg lošeg. Hi-fi zaluđenici slušaju opremu i tehnički je usavršavaju. Ono što sam ja naučio u životu vezano za audio je da se svaka promena čuje, ali svaka. Ti to ne čuješ zato što ne želiš da čuješ jer ti deluje svemirski. To bi baš profesionalci trebalo da rade i daju sugestije proizvođačima profesionalne opreme. Ovako svaki proizvođač ima neku svoju filozofiju pa nekoga Geneleci zamaraju, a nekome je KRK savršen itd...

Lose je za mene sto dave i dele savete od kojih su vecina toliko subjektivni da postaje smesno slusati ih, a vecina (99%) su upravo kao sto si rekao "zaludjenici", a ne profesionalno u bilo kojoj audio oblasti. Obiljan i delima dokazan profesionalac u nekoj audio sferi (a sreo sam ih i "krao" zanat od njih) ne prica toliko, mnogo vise cuti i radi, pa ti gledaj, a i postavi pitanje poneko, ali pametno.



Svaki proizvodjac i treba da ima svoju filozofiju, raznovrsnost i treba da postoji (i mora pocev od materijala koji se koriste za izradu do proizvodnih procesa, sto rucno, sto masinski, prostorije za testiranje/slusanje), da bi svako za svoj par usiju izabrao ono sto zeli.

Elem, kao sto rekoh, iskljucujem se i ovde, em idem(mo) u offtopic, em nema svrhe da tupimo, neka svako izabere ono sto mu odgovara, samo napred :)

---

Sledi mojih 5 centi tupljenja.

Profesionalci i rade to, daje sugestije proizvodjacima. I to je prilicno uspesno kod studijskog dela profesionalizma. Medjutim, uvek to medjutim/ali...

Radi se o prakticnim stvarima. Neka manja firma i pored najbolje volje ne moze da isprati sugestije jer nema dovoljno sredstava za to (finansijski, tehnoloski, radna snaga, materijali...) pa su prinudjeni, faktickim stanjem, da rade najblize zahtevano a cesto to nije dovoljno.

Onda, velike firme koje mogu, imaju cime i hoce da se odazovu sugestijama profesionalaca iz Studija su ipak firme, preduzeca (korporacije...) gde je na prvom mestu prioriteta zarada. Zatim sledi logicna stvar, u nekom trenutku se postavi pitanje sta se moze jos uraditi na tom planu jer je zarada manja nego kod konkurencije (razlog nije bitan u tom razmatranju i trenutku) a da se ne ide ispod kvaliteta koji odgovara sugestijama/zahtevima profesionalaca iz Sudija. Pa zasto imaju losiju prodaju ako su vrhunski po kvalitetu, losiju od konkurenata (to je bitno firmama!). Kako resenje nije kvalitet jer to postoji onda se pribegava necemu sto se zove "gradjenje karakteristike/prepoznatljivosti" a znajuci covekovu prirodu i razlicitosti i nadajuci da ce te ljudske razlicitosti doprineti prodaji "bar nekoliko komada vise od konkurencije" svesno zanemarujuci rizik od kvarenja neutralnosti potrebnog kod rada u Studiju. To nisam ja izmislio ili skontao nego samo prenosim nesto sto sam cuo, svojevremeno, u razgovoru sa jedim inzenjerom/konstruktorom/analiticarem iz JBL-a.

A sad tupljenje na licnom osnovu!

Meni licno Genelec nikako ne odgovara pri radu u Studiju. Previse "ulepsava" realnu sliku i skoro je nemoguce "na keca" cuti gresku. U startu sve zvuci kao da je ok, lepo i nema neke potrebe za intervencijom kako frekventno tako i po nivou. Svaka intervencija je upitnog rezultata jer je tolerancija pomaka uzasno i zacudjujuce velika. Meni je daleko lakse i siguran sam sta radim kad cujem pomak u minimalnom mogucem koraku dok je kod Genelec-a to nemoguce uociti, neretko dozvoljava i nekoliko decibela +/- gde se nista "ne cuje" ili "moze da prodje", sto je najgore - kod necega sto provereno nije dobro ili je nedopustivo. Znaci, ja volim da cujem svaku "mrvicu" korekcije koju uradim sto je kod Genelec-a nemoguca misija. I samo jos jednu ogradu da naznacim >> osim u Studiju ranije poznatom kao "Zana Studio" (dok je Zika bio u kombinaciji) a sada je to B.B. Studio (Studio Bojana Bjelica) koji je jedini Studio gde mi ne smeta i gde je slusanje veoma dobro, cak u odnsu na ostale moze slobodno da se kaze vrhunsko.


I tako...


Pozdrav!

---