U Nemačkoj je 2009. godine 123.585 vernika napustilo Rimokatoličku crkvu

Izvoljski: 
Ej naivni ljudi, zar vi mislite da se Bog i vera moze spoznati tako ?

Da vojnik ne bi zaboravio u ratu da je hrišćanin i da ne bi činio zločine.

Nedeljko nije odgovorio koja je uloga crkve/religije u sadasnje doba posto se izjasnio da nije objasnjavanje prirode, sirenje hriscanstva, niti je moralni autoritet. Cime onda religija i organizacije zavredjuju toliku paznju u drustvu?

Odlicno, vrlo kvalitetno pitanje.

Ako izuzmemo veru kao licni put, svakodnevica religijske prakse orbitira oko jednog kljucnog pojma - sabornosti.

Vrednost sabornosti je u tome da individuu upucuje na mnostvo bitnih stvari:

Najpre i pre svega, da nije sama, izolovana jedinka, apsolutno jedinstvena u svetu koji ga okruzuje, kao ni da njegovi
ni licni problemi ni licne radosti nisu singularne prirode - postoje oko njega koncentricni krugovi drugih ljudi, u prvim
krugovima oni najblizi, porodica, rodbina, zatim ljudi istog ili slicnog porekla, na kraju - citavo covecanstvo.

Sa stanovista organizacije drustva, odavno je primeceno u kvalitetnim sredinama da je upravo prisustvo ili odsustvo
te svesti o tom dragocenom medjuprostoru izmedju ljudi ona fina granica koja razlikuje civilizovana drustva od divljih
ili poludivljih.

Postovanje tog medjuprostora se u svakodnevici manifestuje u mnogo bitnih stvari. Prvo, pocevsi od toga da li u tramvaj
ulazis u redu kao covek, ili drz-ne-daj jedno drugome preko glave kao prasad na krmacu. Zatim, preko toga da kad treba
da bacis djubre sa terase kroz prozor u zajednicko dvoriste, ili da pljunes na ulici prvo pomislis 'hoce li ovo nekome smetati',
jer je sa usadjenom sabornoscu taj 'neko drugi' iz tvoje okoline uvek prisutan u mislima, u konceptu sveta oko tebe.

Obican covek odgajan u okruzenju koje postuje princip sabornosti obicno stice jasan uvid u svoju okolinu, jer iz otvorenog
kontakta stice prvo jasnu procenu oko toga ko su tacno ljudi oko njega, ne iznenadjuje ga kulturni nivo okoline, skladnije
zivi sa svetom oko sebe, jer ima bolji uvid. Ne sanja o efemernim stvarima sa stranica ilustrovanih magazina, nego utiskuje
sebe u konkretan zivot oko sebe, biva manje razocaran.

U narednim instancama, sabornost se manifestuje time sto covek koji je stigao do bogatstva pomisli na svoju okolinu
pa mu zasmeta beda oko sebe + shvati (na sta upucuje vera) da je ovde samo konacan period vremena i da za to
vreme treba da nesto smisleno uradi u pogledu opsteg dobra (pojam na koji upucuje vera), i oseca bliskost sa tim ljudima
sa kojima je kao dete stajao u crkvi, pevao u horu, pitao se za zdravlje lepo obucen u nedeljno jutro.

U krajnjim instancama - ljudi velike politicke moci odgojeni u duhu sabornosti u situacijama velikih odluka, prave nesebicne
odluke od vrednosti za narod oko sebe. Vojvoda Stepa Stepanovic, recimo u pregovorima sa Krupp-om oko kupovine
150 topova za srpsku vojsku biva obavesten da kao potpisnik ugovora ima pravo na licni poklon u vrednosti jednog
celog topa...bez razmisljanja kaze : "pa dodajte onda ta jos jedan top". Nacelnik generalstaba Radomir Putnik je vracao
postara sa njegovom penzijom, govoreci 'vrati ti to sinko drzavi, treba sirotinji, ja imam dosta'. Za razliku od svojih austrijskih
kolega koji ni sa malo nizim cinom nikada ne bi seli da popiju kafu, seljace iz Struganika Zivojin Misic je u situaciji teskih
kisa i zaostale komore bio dovoljno blizu svog naroda i svog vojnika da je moglo da mu padne na pamet da izda nardedjenje
da se skupljaju popadale sljive i obicnim kompotom okrepio svoju vojsku, i odveo u blistavu vojnu pobedu na Kolubari.



Taj dragocen koncept sabornosti se kao koncept vrlo brizljivo neguje kako na Zapadu, tako na Istoku. Na Zapadu, klinci
jos od osnovne skole uce da stanu mirno i sa rukom na srcu saslusaju jutarnje izvodjenje nacionalne himne i dizanje drzavne
zastave. Prica se nastavlja na koledzu, pa nadalje.



O Izraelu verovatno ne moram da vam pricam nista. Doktora nauka il' coban - svi ste mali....ponosni Izraelci. Da li iz NYC ili
Welingtona na Novom Zealandu - bar jedno leto cete provesti u kibucu, okopavajuci pomorandze.

Verovatno ne ni o Japanu. Oni su u tom pogledu zajebali ceo svet. Znate sigurno za kult odanosti kompaniji (kosnici).

A narocito ne ni o Kini. Ako do sada niste nista u tom pogledu saznali, nailazi vreme - saznacete. Laz ili samo-proklamovana
istina, tek uglavnom: http://en.wikipedia.org/wiki/Jet_Li nalazi za shodno da kaze i ovo:




Kod nas je tokom vec 60-tak godina sabornost (ili kolektivizam) bila unistavana, po receptu koji bih mogao da nazovem
'prvo ga dobro presladi - pa ga munjevito zagovnaj'.

Bez obzira na rezime - komunizam, meki socijalizam, Sloba, demokrate...postoji kontinuitet primene tog recepta.

Iz komunizma se izaslo pokoljem najbeskompromisnijih, slanjem najodanijih cistoj ideju komunizma na Goli Otok, ruganjem
izmucenim kostima koje su pod bukvom u vukojebini pod kisom drzale puskomitraljez, cucale u rovu, jurisale gladne, gole i
bose na nemacke bunkere.

(...za utehu, cetnici su prosli jos i gore. Najtezi i najgorkiji izraz prevarene ljudske duse sam cuo uz kafu posle sluzbe u
nasoj crkvi u San Francisku od dvojice starih cetnika koji od 1945-te zive u San Francisku - ni posle sedam decenija
ne mogu da zaborave taj neki maj 1944-te kad su sa razglasa culi snimljen glas kralja Petra II koji ih poziva da priznaju
Tita i partizane...)

Iz socijalizma se izaslo sa onima koji imaju i onima koji nemaju. Pocelo se sa Trstom sezdesetih i farmerkama i suskavcima,
da bi se vec sredinom osamdesetih jasno izdvojila materijalna elita onih koji mogu i onih koji ne mogu da nesto priuste.
Ja licno sam bio uvek tu negde oko crte - po talentima daleko iznad crte, po materijalnim mogucnostima uvek tu negde
malo ispod crte. Da mi nisu sintisajzeri bezali iz dometa kao magarcu sargarepa ispred nosa, ko zna da li bih ikada stigao
do ovoga gde sam sada.

Figure sa politicke scene devedesetih su velicali srpski ponos, hrabrili odbranu srpskih interesa, ali prezirali one ostale bez
ruku i nogu, a gomilali oko sebe hohstaplere i lopove manjeg i veceg kalibra, svakom dodeljujuci resore za nesmetanu kradju
kao nekada drevni vladari spahiluke.

Danas - sa paznjom posmatram aferu sa Katarinom Rebracom, i vrlo mi je lako da naslutim da ce se sramno laganom presudom
pretvoriti u tesku samarcinu onoj preostaloj trunki osecaja koja je u prosecnom coveku ostala za onaj prostor izmedju
coveka i coveka, za humanost da se pomogne nekom u nevolji.



Krajnji rezultat - jedna bioloska skupina od N ljudi koja u principu ima potencijal ravan ekvivalentu od k*N ako se udruzi,
pretvorena je u prostu sumu izgubljenih cinika - previse izolovanih da bi individualno ista postigli izuzev da tu i tamo nesto
pricaju, nesposobnih da se organizuju u bilo sta delotvorno, zbunjenih, izmanipulisanih, povucenih u sebe i sve vise utonulih
u psihoticna stanja teskobe, straha od zivota, straha od sebe, straha od drugog, straha od buducnosti, pomesanog sa gnevom.

Generacije koje dolaze i ne primecuju da su to vec u znatnoj meri apsorbovale - imali smo onu diskusiju o njih sestoro koji
slusaju u stanu zenske krike iz hodnika, u dramaticno kompleksnom algoritmu odluke - sta uraditi u datoj situaciji ?

To je sto mi je prvo palo na pamet.

Mozda ima i jos nesto, ako se setim dopisacu.

Horvat: na sta sam ja tebi rekao da NIKAD necu prihvatiti kao dobro da popo blagosilja (niti da drzi) oruzje

(a ono, da to nisam procitao, sto bih ti pominjao smrtni greh oko ubijanja i da je vatreno oruzje jedino za ubijanje?)

Izvoljski: Uz sve to puske su i odbrambeno oruzje, a odbrambeni rat je uvek svet i blagosloven "jer nema vece ljubavi do ko polozi zivot za bliznjeg svoga" - reci su Gospoda.

imam utisak da govorite o ratovima 90tih kao da su to bili neki osvajacki ratovi koji su Srbi vodili po drugim kontinentima po Patagoniji ili dzunglama Vietkonga ! Da nije mozda to bio odbrambeni rat za svoja ognjista ili cete me ubediti da su ostali bili cvetno cvece nicim izazvano ?

E, sad, vojnik hrišćanin u ratu neće ugroziti onoga ko ne ugrožava ono što on brani (civile, vojnike koji su se predali itd.), neće se iživljavati i da ne nabrajam dalje.

Pirossi: sabornost???
to mu dođe eufemizam za fašizam?

Nedeljko:
Svim ovim fotkama se samo blamirate sa svojim totalnim neznanjem.

Nedeljko: Ha, ha, ha! Učili su učili, od srede do petka, al' se nisu makli dalje od početka.

Sabornost je decentralizovani način organizacije kod koga vlast nije u rukama jednog čoveka. Patrijarh pomesne Crkve nije njen poglavar, već prvi među jednakim episkopima, koji ima prvenstvo časti, a ne vlasti. Poređenja radi, predsednik skupštine (koju gle čuda, Hrvati zovu "sabor") nema veću vlast od ostalih poslanika. Tako se teže donose ekstremne odluke, jer među velikim brojem ljudi ima onih oštrijih, ali i mekših. Nasuprot pravoslavnoj sabornosti, katoličanstvo ima centralističku ogranizaciju, gde je sva vlast u rukama jednog čoveka. To je najverovatnije razlog zašto se inkvizicija pojavila i katoličkoj, ali ne i pravoslavnoj Crkvi. E, sad, sa centralističkim pristupom se brže donose odluke.

HeYoo: Da li si uopste poslusao pojanje onog u mantiji? Po tebi nema nista sporno?

HeYoo: Oces da kazes da nije nikad postojao ni jedan rat koji je imao krst, polumesec ili sta vec kao light motiv?? Sve to bili odbrambeni ratovi?

HeYoo: Nije u pitanju ni Srbija ni Srbi vec koncept organizovanog uterivanja religije (bilo koje).