Klonite se ovog leta prljave vode - osim ako ne želite da požutite - Ukratko o hepatitisu

Ako ne želite da ovog leta da požutite kao kanarinac, klonite se prljavih, zagađenih voda, uključujući morsku, energično perite ruke nakon upotrebe javnih WC-a i, naravno, pre svakog obeda.

Leto je sezona u kojoj se najčešće javlja virusna žutica, bolest koja često pogađa decu, ali i sve druge članove porodice. Svi mi koji vodimo porodične ordinacije dužni smo da upozorimo na pojačane mere higijene tokom vrelih letnjih meseci.


Dva tipa žutice

Prvi opisi žutice potiču još iz osmog veka, a zapisi o epidemijama ove bolesti iz 17. Dugo se nije znalo da dva različita virusa izazivaju slične simptome bolesti, iako su im putevi prenošenja, dužina inkubacije i prognoza bolesti veoma različiti.

To su virus:
- hepatitisa A (HA) i
- virus hepatitisa B (HB).

Pre oko sto godina, u vreme kada se još uvek malo znalo o važnosti sterilizacije instrumenata, primećeno je da se pojedinačni slučajevi javljaju nakon davanja inekcija, uzimanja uzoraka krvi ili tetovaže.

Godine 1963. identifikovan je tzv. australijski antigen, a tek 1981. godine usvojen naziv hepatitis B za oblik žutice koja se prenosi krvlju.


Prenošenje hepatitisa B

Propisna sterilizacija hirurških instrumenata, korišćenje špriceva i igli za jednokratnu upotrebu, kontrola krvi dobrovoljnih davalaca su isključili mogućnost ovog načina prenošenja, osim kod narkomana.

Danas se pouzdano zna da se virus HB prenosi i seksualnim kontaktom. Ovaj put prenošenja je sada mnogo češći zbog promiskuiteta. Značajno je još reći da 60-80 odsto inficiranih osoba predstavljaju „idealne prenosioce“ jer nemaju nikakvih znakova bolesti iako su potencijalno zarazni mesecima, godinama, ponekad doživotno.


Tok bolesti

U 20-40 odsto slučajeva, nakon četiri do 20 nedelja od infekcije, javljaju se postepeno simptomi:
- muka,
- gađenje,
- povraćanje,
- gubitak u težini,
- svetlija stolica,
- tamnija mokraća i
- žuto prebojena koža.

Većina obolelih potpuno ozdravi, a tek manji broj ima hronično tegobe. Retko, bolest ima težak, progresivan tok i smrtni ishod.

Virus HB takođe se prenosi sa inficirane majke na plod. Kada se infekcija ploda dogodi u toku porođaja, kod 90 procenata dece razvija se hronični hepatitis sa veoma lošom prognozom.


Kod nas nema vakcine

Od tridesetih godina prošlog veka, još pre identifikacije uzročnika hepatitisa B, datiraju prvi pokušaji spravljanja vakcine. Danas je u svim evropskim zemljama vakcinacija obavezna - uključujući Albaniju od pre desetak godina - izuzev u našoj zemlji.

Vakcina, koja u 90 odsto slučajeva pruža kompletnu zaštitu, nema nikakve ili ima beznačajne propratne neželjene efekte.

Daje se u tri doze, u razmaku od mesec dana i od šest meseci, u bilo kom uzrastu. Bitno je naglasiti da ova vakcina ne štiti od infekcije virusom hepatitisa A, koji je otkriven 1973. godine, a koji zovemo i bolest prljavih ruku.


Bolest prljavih ruku

Virus hepatitisa A veoma je otporan, pa može biti mesecima infektivan u zagađenim vodama, živim školjkama i osušenim fekalijama. Unosi se kroz usta, a izbacuje stolicom, i to 14 dana pre i 14 dana posle pojave žutice. Za to vreme su fekalije bolesnika infektivne.

Bolest počinje naglo nakon dve do šest nedelja od infekcije. Simptomi su slični kao kod HB. Oporavak je kompletan, a bolest nikada ne poprima hronični tok. Bolnička izolacija nije neophodna, ali u kući treba pojačati higijenske mere. Ranije su savetovane i stroge dijete, ali one ne samo da se ne preporučuju nego se daje hiperproteinska i hipervitaminska ishrana radi bržeg oporavka oštećenih ćelija jetre.

Do danas nije pronađena bezbedna i efikasna vakcina protiv HA. Higijena je jedina predohrana. Dakle, čuvajte se i čuvajte decu od zagađenih voda i svi perite redovno ruke.

Za mame i tate važi upozorenja da ne jedu sveže školjke i morske plodove, makar bilo tačno da su dobri za potenciju.

Autorka je pedijatar i vlasnica privatne lekarske ordinacije Dr Nada Eldić

---

Do sada je identifikovano šest različitih virusa (A, B, C, D, E i G] za koje se zna da uzrokuju hepatitis kao primarnu bolest, među kojima hepatitis prouzrokovan virusom B zauzima posebno mesto, kako zbog njegove učestalosti, tako i zbog posledica


Prema pokazateljima Svetske zdravstvene organizacije (1997] trećina ukupnog čovečanstva, najvećim delom u slabije razvijenim regionima sveta, dobija akutni oblik hepatitisa B, od čega oko 350 miliona postaju hronični nosioci virusa hepatitisa B, a milion godišnje umire od posledica ove teške bolesti.

Virus hepatitisa B može da se prenese:
- sa majke na dete,
- transfuzijom krvi i krvnih derivata,
- primenom neadekvatno sterilisanih medicinskih instrumenata, kao i
- seksualnim kontaktom.

Danas vertikalna transmisija (sa majke na dete) i seksualni kontakti predstavljaju glavne puteve prenošenja, jer se krv i krvni derivati rigorozno testiraju na prisustvo virusa hepatitisa B, a medicinski instrumenti ili jednokratno upotrebljavaju ili adekvatno sterilišu. U oko 40 odsto slučajeva način prenošenja nije moguće sa sigurnošću utvrditi.

Inkubacioni period kod hepatitisa B, to jest vreme od unošenja virusa do razvoja oboljenja, iznosi 30 do 180 dana, najčešće 90 dana.

Kod većine bolesnika, posebno u dečjem dobu, infekcija prolazi nezapaženo ili u obliku neodređenih tegoba kao što su lako povišena telesna temperatura, malaksalost, gubitak apetita, muka, povraćanje i bolovi u zglobovima i mišićima.

Žutica, koja je prisutna u četvrtini slučajeva, javlja se prosečno osam nedelja nakon infekcije i obično traje oko mesec dana. Kod najvećeg broja obolelih pobrojane smetnje isčezavaju posle 6 do 8 nedelja, a bolest se završava kompletnom eliminacijom virusa, izlečenjem i uspostavljanjem trajnog imuniteta.
Međutim, 10 do15 odsto obolelih od hepatitisa B ostaju hronični nosioci virusa, sa mogućnošću za njegovu kasniju reaktivaciju i pojavu hroničnog zapaljenja jetre, pa i fatalnih komplikacija kao što su ciroza i/ili maligno oboljenje jetre.

U malom broju slučajeva, kako kod dece tako i kod odraslih, fatalni ishod je moguć i u sklopu akutne faze bolesti, posebno kod onih sa lošim odbrambenim snagama organizma, neishranjenih i hronično obolelih od nekih drugih ozbiljnih bolesti. Pored oboljenja jetre, hronična infekcija virusom hepatitisa B može dati i druge posledice kao što su:
- poliarteritis nodosa (difuzna oštećenja arterijskih krvnih sudova),
- membranozni glomerulonefritis (specifično zapaljenje bubrega),
- aplastična anemija (teško oštećenje kostne srži] i druge.

Takođe, virus hepatitisa B omogućava istovremenu infekciju virusom hepatitisa D i time dodatno oštećenje jetre. Kako je rizik za hroničnu infekciju virusom hepatitisa B obrnuto proporcionalan uzrastu, potrebno je istaći da infekcija kod dece, a posebno one na rođenju, u visokom procentu dovodi do kliconoštva i hronične bolesti jetre.

Efikasne terapije za hepatitis B za sada nema.

U hroničnim oblicima bolesti primenjuju se alfa interferon i antivirusni lek lamivudin, ali sa dosta skromnim rezultatima. Hepatitis B je, dakle, teško izlečivo oboljenje, ali zato se lako sprečava vakcinacijom.

Savremena vakcina je dobijena genetskim inženjeringom što je čini pouzdanom kako u sticanju odbrane od virusa hepatitisa B, tako i sa aspekta potencijalno neželjenih efekata koji se sreću u sklopu vakcinacija uopšte.

Vakcina se daje u mišić počev od drugog meseca života, u tri doze. Međutim, kad je reč o novorođenčetu majke obolele od hepatitisa B, ono, u cilju prevencije, uz prvu dozu vakcine dobija i specifični hepatitis B imunoglobulin, a vakcinacija se nastavlja tokom prve godine života. Ovako zaštićeno, dete može bezbedno da nastavi da sisa. Takođe, treba istaći da vakcina protiv hepatitisa B istovremeno štiti i od hepatitisa D.

Ukoliko se obavi propisno, vakcina protiv hepatitisa B ostvaruje zaštitu kod 95 do 100 odsto zdrave dece i odraslih, a vakcinalni imunitet traje 5 do15 godina.

Kako naša zemlja spada u regione sa srednjom učesta lošću hepatitisa B, poštujući preporuke SZO iz 1997. go dine, vakcina protiv ovog oboljenja uvršćena je u ka lendar vakcinacije. Vakcina protiv hepatitisa B dobijena genetskim inženjeringom se može dati istovremeno sa beseže, diteper, polio, hib i MMR vakcinom.

profesor dr Nedeljko Radlović

---

Od septembra prvi put u našoj zemlji počeće vakcinisanje beba protiv hepatitisa B.

U skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, Odlukom o sprovođenju imunizacije protiv zaraznih bolesti predviđeno je da se deca majki koje su zaražene hepatitisom B vakcinišu najkasnije 24 sata po rođenju, a ostala novorođenčad prvu dozu treba da prime od navršena dva do 15 meseci života.

Zbog velike mogućnosti infekcije na rođenju, trebalo insistirati na tome da se sva deca zaštite protiv hepatitisa B najkasnije 12 sati po rođenju.

Virusonoštvo se u 80 do 90 odsto slučajeva stvara u najmlađem uzrastu. Kod nas, prema stručnim procenama, na 100.000 novorođene dece ima 800 do 1.600 novoinficiranih beba.

Hepatitis B se teško otkriva i leči, tako da se kod četvrtine inficiranih beba u toku života razviju najteže posledice, u vidu hroničnog hepatitisa, ciroze ili karcinoma jetre.

---

Prema procenama, svaki stoti stanovnik Srbije zaražen je virusom hepatitisa C, Od tog broja, kako se procenjuje, samo 25 odsto zna da su inficirani, dok 75 odsto ne zna da nosi virus u sebi i tako nastavljaju da šire infekciju.

Inače 1. oktobar je svetski dan borbe protiv te bolesti koja napada jetru i koja, ukoliko se ne leči, najčešće biva smrtonosna.

Udruženje za pomoć i podršku u borbi protiv tog oboljenja, Hepaid, obeležiće sutra Svetski dan borbe protiv hepatitisa C i započeti kampanju za prevenciju širenja tog virusa koji se najčešće prenosi zaraženom krvlju.

Promocija udruženja "Hepejd" biće održana sutra u 17 sati u beogradskom klubu "Skandal", gde će predavanje o hepatitisu C održati najveći stručnjaci iz te oblasti u Srbiji.

Takođe će farmaceutska kompanija "Hofman-LaRoš" predstaviti informacije o načinima lečenja i lekovima za hepatitis C.

---

Kod hepatitisa B inkubacija je duga – znači, od trenutka uboda do pojave prvih simptoma mora da prođe minimum mesec dana do šest meseci, a najčešće se simptomi ispolje posle dva do tri meseca.

U našoj zemlji se specifični serum hepatitis Be imunoiglobulin ne proizvodi, jer njegova proizvodnja nije jednostavna. Bilo je pokušaja da se serum napravi i kod nas – vakcinisanjem zdravih ljudi, pa da se iz njihove plazme izdvaja pomenuti serum, ali je do sada uvek bila prisutna bojazan da se iz krvi ne prenese nešto drugo.

Od maja 2002. godine i kod nas sva novorođena deca obavezno primaju vakcinu protiv hepatitisa Be. To je sada zakonska obaveza, dok su je do tada primala samo novorođenčad majki koje su bile zaražene virusom hepatitisa Be. Vakcina protiv hepatitisa Be postoji duže od 20 godina u svetu i čak od 1991. godine postoji preporuka Svetske zdravstvene organizacije da se obaveznom vakcinacijom obuhvate sva deca.

Mogućnosti infekcije idu od npr. tuča u kojoj se ne preza ni od uboda narkomanskim špricom, preko krvi i telesnih izlučevina, do nekih hirurških ili stomatoloških intervencija, čak i tokom tetovaže i pirsinga – stavljanja minđušica i alkica na različite delove tela.

Rizik može biti smanjen ako npr. igla prođe kroz slojeve garderobe, a i statistika kaže da se tek 25 odsto osoba inficira ubodom preko igle.

Inače registrovano je na hiljade dece koji su od majki koje su bile nosioci virusa hepatitisa Be, koja su odmah po rođenju primili vakcinu. Nijedno dete nije dobilo hepatitis Be imunoglobulin, niti se zarazilo. Istina, naše bebe u ovakvim slučajevima ne dobijaju ovaj serum, jer ga nije država obezbedila, valjda zato što se pokazalo da je i vakcina dovoljno efikasna.

---

Vi­ru­som he­pa­ti­ti­sa C u na­šoj ze­mlji zaraženo je oko 100.000 lju­di! Ve­ći­na i ne zna da živi sa ovim opa­kim vi­ru­som, jer simp­to­mi bo­le­sti ne po­sto­je. Tek pri ru­tin­skim kon­tro­la­ma kr­vi, obič­no kod do­bro­volj­nih da­va­la­ca, ot­kri­je se nje­go­vo pri­su­stvo. Ovaj mi­kro­or­ga­ni­zam iza­zi­va te­ška ošte­će­nja je­tre, ci­ro­zu i kan­cer. Kod čak 60 od­sto pa­ci­je­na­ta sa ra­kom je­tre, uzroč­nik bo­le­sti je­u­pra­vo he­pa­ti­tis C.

Ovi po­da­ci sa­op­šte­ni su na sku­pu ko­ji je na te­mu ove opa­ke bo­le­sti or­ga­ni­zo­va­la far­ma­ce­ut­ska ku­ća "Hof­man la Roš". Struč­nja­ci su na ovom sku­pu is­ta­kli a ši­re­nje ove in­fek­ci­je ni­je sa­mo naš lo­kal­ni, već pro­blem svet­skih raz­me­ra. Sko­ro 200 mi­li­o­na lju­di na pla­ne­ti zaraženo je he­pa­ti­ti­som C, a od nje­go­vih po­sle­di­ca go­di­šnje umi­re 300.000 pa­ci­je­na­ta. Pra­va pan­de­mi­ja oče­ku­je se tek 2020. go­di­ne, ka­da se oče­ku­je vi­še­stru­ko ve­ći broj obo­le­lih.

Iz­me­đu 70 i 85 od­sto zaraženih ni­ka­da ne iz­ba­ci vi­rus iz or­ga­ni­zma.Pr­vo na­sta­ju ma­nja ošte­će­nja, a za­tim traj­ni i ne­iz­le­či­vi ožilj­ci (ci­ro­za), a kod mno­gih pa­ci­je­na­ta za­vr­ša­va se ra­kom je­tre i smr­ću - ob­ja­šnja­va prof. dr Mi­le­na Bo­žić, na­čel­nik he­pa­to­lo­škog cen­tra In­sti­tu­ta za in­fek­tiv­ne i trop­ske bo­le­sti. - He­pa­ti­tis C (HVC) ot­kri­ven je tek 1989. go­di­ne, pa mno­gi in­fi­ci­ra­ni ni­su ni zna­li da u se­bi no­se baš ovaj tip vi­ru­sa.
Ve­li­ki broj zaražen je tran­sfu­zi­jom, jer se do 1993. go­di­ne krv do­bro­volj­nih da­va­la­ca ni­je ni te­sti­ra­la na ovaj vi­rus. Pro­ce­ne su da je sa­mo 25 od­sto zaraženih sve­sno da u se­bi no­si he­pa­ti­tis C. Kao i za HIV, naj­ri­zič­ni­ja gru­pa su in­tra­ven­ski nar­ko­ma­ni, te je sko­ro tre­ći­na pa­ci­je­na­ta vi­rus do­bi­la ne­ste­ril­nom iglom.

Le­če­nje je te­ško, tra­je go­di­nu da­na, a naj­no­vi­ji le­ko­vi da­ju ohra­bru­ju­će re­zul­ta­te. Iako su pro­ce­ne da je­dan od­sto sta­nov­ni­ka na­še ze­mlje ima HVC, za po­sled­nje dve go­di­ne sa­vre­me­nu te­ra­pi­ju do­bi­lo je sve­ga 450 pa­ci­je­na­ta. Le­ko­vi za jed­nog pa­ci­jen­ta ko­šta­ju od 10.000 - 12.000 evra. I to je, kažu struč­nja­ci, ne­u­po­re­di­vo jef­ti­ni­je od tran­spla­ta­ci­je je­tre, ko­ja je ne­iz­ve­sna i ko­šta 200.000 evra.

- Pre go­di­nu da­na for­mi­ra­na je Na­ci­o­nal­na ko­mi­si­ja za HCV in­fek­ci­ju. Sa­sta­je­mo se jed­nom me­seč­no i, iz­me­đu osta­log, pro­ce­nju­je­mo ko će ući u pro­gram op­ti­mal­nog le­če­nja - kaže prof. dr Go­ran Jan­ko­vić iz In­sti­tu­ta za di­ge­stiv­ne bo­le­sti. - Te­ra­pi­ja je za pa­ci­jen­ta pot­pu­no bes­plat­na, jer je­dan lek (pe­ga­zis) fi­nan­si­ra Re­pu­blič­ki za­vod za zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje, a dru­gi (ko­pe­gus) na po­klon do­bi­ja­mo od pro­iz­vo­đa­ča "Hof­man la Ro­ša". Oni nam da­ru­ju i sve što je po­treb­no za ot­kri­va­nje vi­ru­sa.
Broj pa­ci­je­na­ta na ovom "tret­ma­nu" je ogra­ni­čen, jer je ona ve­o­ma sku­pa. Osta­li se le­če stan­dard­nim, ma­nje efi­ka­snim me­to­dom, pa ako ne­ma re­zul­ta­ta, zaraženi "sta­je u red" za sa­vre­me­nu te­ra­pi­ju.


RI­ZIČ­NO
Virus he­pa­ti­ti­sa C ve­o­ma je ot­po­ran i du­go se održava van or­ga­ni­zma. Za­to je sva­ki kon­takt sa zaraženom kr­vlju ri­zi­čan. Struč­nja­ci upo­zo­ra­va­ju da je je­dan od pu­te­va za­ra­ze tetovaža ne­ste­ril­nim igla­ma, kao i pir­sing. Po­treb­no je da se pri­bor ste­ri­li­še dva sa­ta na tem­pe­ra­tu­ri od 160 ste­pe­ni, ka­ko bi vi­rus si­gur­no ne­stao.


BO­LEST NE BI­RA
Infekcija ovim mi­kro­or­ga­ni­zmom ni­je ka­rak­te­ri­stič­na sa­mo za "ri­zič­ne" gru­pe. U na­šoj ze­mlji, na pri­mer, ri­zik da su zaraženi ima­ju svi ko­ji su pri­mi­li tran­sfu­zi­ju pre 1993. go­di­ne. Ta­ko na In­sti­tu­tu za in­fek­tiv­ne i trop­ske bo­le­sti ima­ju še­sna­e­sto­go­di­šnjeg pa­ci­jen­ta sa ci­ro­zom je­tre.


IZ­LE­ČE­NjE
Rezultati kom­bi­no­va­ne te­ra­pi­je (pe­ga­zis i ko­pe­gus) da­li su do­bre re­zul­ta­te. Od 105 pa­ci­je­na­ta ko­ji su za­vr­ši­li le­če­nje, kod 84 u kr­vi je ne­mer­lji­vo ma­la ko­li­či­na vi­ru­sne ki­se­li­ne - obrazlaže prof. dr Dra­gan De­lić iz In­sti­tu­ta za in­fek­tiv­ne i trop­ske bo­le­sti. - Le­če­nje je bi­lo mno­go lak­še kod mla­đih bo­le­sni­ka i kod onih ko­ji su ima­li ma­nja ošte­će­nja je­tre.

http://www.novosti.co.yu/vest.php?vest=42109&rubrika=Društvo

---

ovo jednostavno nije tachno. HCV, kao i HIV, je izuzetno neotporan van organizma, dok HBV moze da ostane infektivan i do nekoliko meseci van organizma. otud veca shansa za dobijanje hepatitisa B.
bio je chlanak u NIN-u proshle nedelje upravo o hepatitisu. interesantno je da se toliko vremena i prostora na televiziji i novinama posvecuje virusu HIV-a, dok se o hepatitisu retko kad govori, pri chemu se o C govori redovno kao o pratiocu HIV-a, dok se B u potpunosti zanemaruje, a fakat je da je veca shansa za dobijanje ovog tipa hepatitisa od dobijanja bilo C, bilo HIV-a.
B ne samo shto je ultra otporan van organizma, u isto vreme je i otporan na konvencionalne metode sterilizacije. unishtava se tek na temperaturama iznad 120 Celzijusa, posledice, ako predje u hronichni hepatitis su ciroza i primarni kancer jetre.


_{[Ovu poruku je menjao DUNADAN dana 27.08.2005. u 12:52 GMT+1]}

---