Re: Usvojen Zakon o informisanjuCitat:
Niko ne zabranjuje novinaru da napise: - "Imam informaciju da je taj i taj nesto maznuo" i da je ta informacija tacna tj. da ima svedoka, neki dokument i sl. Zabrana se odnosi na to da se napise: -"Taj i taj je Lopov". A da se posle utvrdi da nije i da se mozda negde na petoj strani napise sitnim slovima da je u stvari bila "novinarska patka". Nije novinar sudija.
o cemu ti to ? pa taj novinar sto ima informaciju nista mu nece vredeti jer nece imati DOKAZ, a sud presudjuje na osnovu dokaza. Sto znaci da i ako novinar ima informaciju da je neko lopov on nece smeti tu istu da objavi jerbo u suprotnom rizikuje kaznu i do 1 milion evra. To sve vodi ili u cenzuru preko kaznjavanja medija sa 1 milion evra, ili u autocenzuru jer novinar iz straha nece smeti da objavi vest.
Sve u svemu - diktatura, totalitarizam , staljinizam Tadicevog rezima.
Zato vise necemo moci u medijima da citamo ovakve tekstove o sakrivenim detaljima njegove biografije
Citat:
Nepoznati delovi biografije predsednika Srbije Borisa Tadića kruže internetom
Pred samo zaključenje ovog broja „Tabloida,, internetom je počela da kruži do sada nepoznata strana biografije Borisa Tadića. Na desetine hiljada internet adresa upućen je ovaj tekst (prema prvim analizama naših urednika, očito je reč o delovima „neredigovanog ,, dosijea iz neke službene arhive).
Interesantno je da je adresa jednog od pošiljalaca: drdkrtstic ›rogers.com. a pominje se i jedna adresa pod imenom „pravoslavna tribina mailing lista,, ,,Tabloid,,uz minimalne jezičke intervencije prenosi do sada neobjavljene delove ovog neobičnog obraćanja.
Boris Tadić je rođen 15. januara 1958. godine u Sarajevu (BiH) od oca Ljube Tadića i majke Nevenke Francetić. Kasnije je ovaj detalj, da mu je majka iz ustaške porodice Francetić, promenjen od strane bezbednosnih službi, za koje je Boris radi(o), u Kićanović. Ima i rođenu sestru Vjeru.
Otac Borisa Tadića je iz rata izašao sa činom kapetana OZN-e (Odeljenje za zaštitu naroda, preteča svih kasnijih bezbednosnih službi SFRJ, prim. red.) i sejao je smrt među Srbima Pivljanskog kraja, te kao nosilac Partizanske spomenice uskoro dobija i čin pukovnika OZN-e!
Drug Ljuba se povlači iz Sarajeva u Beograd, gde ga šalju da učestvuje u pisanju novog programa partije (KPJ). Po uspešnom završetku pisanja novog programa, a na preporuku drugova Edvarda Kardelja i Veljka Vlahovića, Ljuba postaje redovan profesor filozofije, politike i prava (kasnije preinačeno u sociologija) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Supruga Nevenka se zapošljava kao neuropsihijatar u Palmotićevoj ulici u Beogradu.
Mladog Borisa upisuju u školu „Pero Popović Aga“ (sadašnja ,,Mika Alas,,), u Gospodar Jovanovoj ulici. Zbog problema sa fizičkim zdravljem, nikada nije uspeo da se ostvari na sportskom polju.
Kao dete veoma uticajnih roditelja, mladi Boris se upisuje u Prvu mušku gimnaziju „Moša Pijade“ i tu se dešava nešto sto će imati dalekosežne posledice ne samo za Borisa...
U njegov razred dolazi mladi i zgodni Nebojša Krstić u kog se Boris Tadić zaljubljuje! Njih dvojica stupaju u homoseksualnu vezu. U trećem razredu gimnazije, školska spremačica zatiče Borisa kako radi felacio Nebojši i šokirana onim što je videla, sve prijavljuje direktoru Prve muške gimnazije „Moša Pijade“. Tadašnji direktor, inače saradnik vojne obaveštajne službe KOS-a, zabranjuje „tetkici“ da o tome bilo šta priča zbog uticaja Borisovih roditelja, dok istovremeno to prijavljuje svojim nadređenima u KOS-u.
Tamo su odmah prepoznali njegov „potencijal“ i sa kompromitujućim informacija sa lakoćom ga vrbuju da radi za njih. Jedan od prvih zadataka bio je da špijunira svoje roditelje, u prvom redu oca Ljubu, koji se u to vreme intenzivno viđao sa „disidentima“ Zagorkom Golubović, Dragoljubom Mićunovićem, Nebojšom Popovim itd...
Agenti KOS-a savetuju Borisu da makar formalno nađe neku devojku, jer će se priče o njegovim sklonostima proširiti, i na taj način upropastiti planove koje je Služba imala sa njim. Pošto je bio potpuno nezainteresovan za suprotan pol, „nabacuju“ mu ćerku poznatog „Politikinog“ sportskog novinara, izvesnu Olgicu S., kasnije diplomiranu pravnicu. Oni se, kao, „zabavljaju“ i to je jedna jedina devojka koju je Boris Tadić imao do svoje ženidbe sa Veselinkom Veselom Zastavniković, revolucionarkom iz Osjeka.
Do ženidbe sa Veselom dolazi iz dva razloga. Prvi je što je Nebojša Krstić postao zvezda SFRJ kao pevač grupe „Idoli“. Nebojša je imao mnogo manje želje za vezom sa istim polom od Borisa, i pokušao je da se distancira od njega pesmom, ondašnjim velikim hitom, „Retko te viđam sa devojkama“.
Tako razočaranog Borisa agenti KOS-a upoznaju sa Veselom. Pravi cilj im je bio da ga preko Vesele ubace u jednu disidentsku „revolucionarnu grupu“. Vesela je izabrana kao potpuno aseksualna osoba i u tom pogledu idealna žena biseksualnom Borisu. Bila je samo tri godine starija od njega, ali daleko iznad njega u svemu. I od ostalih iz grupe se izdvajala činjenicom da je bila najradikalnijih ideja.
Vesela je oduševljena svojim dečkom i upoznaje ga sa Vladom-Revolucijom Mijanovićem, Pavluškom Imširovićem i ostalim članovima te grupe. Niko i ne sanja da je medu njima „informator“ KOS-a koji je do tada uspešno „bezbednosno obradio“ i sopstvene roditelje, do te mere da su mu oca Ljubu suspendovali sa Filozofskog fakulteta. Na nagovor KOS-ovog oficira, Boris radikalizuje svoj položaj napuštajući stan svojih roditelja, i sa svojom novopečenom ženom iznajmljuje stan u ulici Koče Kapetana broj 47 koji mu „nalazi“ KOS, napunjen mikrofonima!
Naravno da novopečeni par nije imao novca, pa su na sumu koju je Boris dobijao od KOS-a morali još da se dovijaju. Tako dolaze na ideju da započnu svoj biznis, i to sa pravljenjem i prodajom lutkica, ali je i to propalo. Zahvaljujući informacijama dostavljenim svojim šefovima, cela grupa, uključujući tu i sopstvenu suprugu Veselu, biva uhapšena. Za vreme hapšenja, Boris je bio sa svojim „prijateljem“ Nebojšom Krstićem na krstarenju plavim Jadranom, međutim da ne bi došlo do provale, šefovi zovu Borisa da hitno dođe nazad u Beograd, gde onda i on biva uhapšen i osuđen na 45 dana „Padinjaka“ zbog njegovog „protestovanja“ povodom hapšenja njegove žene i njenih revolucionarnih kompanjona.
Boris Tadić ubrzo posle ovoga (1985) odlazi na odsluženje vojnog roka u Sarajevo, gde prvi put doživljava nervni slom i time otpočinje javna manifestacija njegovog poremećenog mentalnog zdravlja.
Šefovi KOS-a ovo vešto prikrivaju, a mama Nevenka preuzima na sebe lečenje jakim lekovima. Videvši da od para koje je kao doušnik KOS-a dobijao nije moguće da živi, u situaciji kada je komunizam počeo da se urušava širom sveta, Boris se obraća svom tati, koji je u međuvremenu postao važna figura nove političke stvarnosti u Srbiji.
Kao suosnivač Demokratske stranke i lični prijatelj zemljaka Dragoljuba Mićunovića, tata Ljuba bez problema ubacuje svog sina u novoosnovanu stranku. Boris nema problema ni sa svojim starešinama iz KOS-a, koji su i sami želeli da ubace svog čoveka u jednu od najvećih opozicionih stranaka.
Boris postaje sekretar glavnog odbora, a potom i potpredsednik Izvršnog odbora DS-a. Privatni život je takođe počeo da se menja. Zbog poznatih događaja devedesetih, sa jednog jadranskog ostrva se vraća u Beograd i njegov „prijatelj“ Nebojša Krstić, gde je radio kao lekar. Sa druge strane, porodica (koja nikada nije volela Veselu) i novi predsednik stranke Zoran Đinđić, vrše pritisak na Borisa da se ratosilja Veselinke.
Boris je, naravno, morao da pita i gazde iz KOS-a koji su shvatili da im Veselinka više ne treba i da će njihov štićenik napraviti mnogo bolju karijeru sa nekom zgodnijom i manje kompromitovanom ženom. Osim toga i sama Vesela više nije imala iluzija o svom braku.
Mentalni problemi njenog supruga sve više su dolazili do izražaja. Sve češće je ispoljavao svoj psihopatski karakter kroz premlaćivanje svoje supruge. Osim toga, sve manje je krio pred ženom prirodu svoje veze sa Nebojšom Krstićem. Shvativši da je svoje najbolje godine provela uz psihopatu, koji je održavao protivprirodne odnose sa svojim najboljim drugom, i na sve to saradnika KOS-a koji je, ne samo otkucavao svoju ženu i njene prijatelje već i doveo do njihovog hapšenja, biva potpuno zgađena tim činjenicama i odlazi u manastir gde nalazi svoj duševni mir i postaje kaluđerica. Na taj način, putevi meteorskog uspona Borisa Tadića postali su širom otvoreni...
(Napomena redakcije: dr Nebojša Krstić, lekar specijalista, danas je savetnik za informisanje predsednika Srbije! Glavni urdnik se protivio objavljivanju ovog teksta, zbog gospodina Nebojše Krstića, ali je redakcija zapretila ostavkom.)
Pred samo zaključenje ovog broja „Tabloida,, internetom je počela da kruži do sada nepoznata strana biografije Borisa Tadića. Na desetine hiljada internet adresa upućen je ovaj tekst (prema prvim analizama naših urednika, očito je reč o delovima „neredigovanog ,, dosijea iz neke službene arhive).
Interesantno je da je adresa jednog od pošiljalaca: drdkrtstic ›rogers.com. a pominje se i jedna adresa pod imenom „pravoslavna tribina mailing lista,, ,,Tabloid,,uz minimalne jezičke intervencije prenosi do sada neobjavljene delove ovog neobičnog obraćanja.
Boris Tadić je rođen 15. januara 1958. godine u Sarajevu (BiH) od oca Ljube Tadića i majke Nevenke Francetić. Kasnije je ovaj detalj, da mu je majka iz ustaške porodice Francetić, promenjen od strane bezbednosnih službi, za koje je Boris radi(o), u Kićanović. Ima i rođenu sestru Vjeru.
Otac Borisa Tadića je iz rata izašao sa činom kapetana OZN-e (Odeljenje za zaštitu naroda, preteča svih kasnijih bezbednosnih službi SFRJ, prim. red.) i sejao je smrt među Srbima Pivljanskog kraja, te kao nosilac Partizanske spomenice uskoro dobija i čin pukovnika OZN-e!
Drug Ljuba se povlači iz Sarajeva u Beograd, gde ga šalju da učestvuje u pisanju novog programa partije (KPJ). Po uspešnom završetku pisanja novog programa, a na preporuku drugova Edvarda Kardelja i Veljka Vlahovića, Ljuba postaje redovan profesor filozofije, politike i prava (kasnije preinačeno u sociologija) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Supruga Nevenka se zapošljava kao neuropsihijatar u Palmotićevoj ulici u Beogradu.
Mladog Borisa upisuju u školu „Pero Popović Aga“ (sadašnja ,,Mika Alas,,), u Gospodar Jovanovoj ulici. Zbog problema sa fizičkim zdravljem, nikada nije uspeo da se ostvari na sportskom polju.
Kao dete veoma uticajnih roditelja, mladi Boris se upisuje u Prvu mušku gimnaziju „Moša Pijade“ i tu se dešava nešto sto će imati dalekosežne posledice ne samo za Borisa...
U njegov razred dolazi mladi i zgodni Nebojša Krstić u kog se Boris Tadić zaljubljuje! Njih dvojica stupaju u homoseksualnu vezu. U trećem razredu gimnazije, školska spremačica zatiče Borisa kako radi felacio Nebojši i šokirana onim što je videla, sve prijavljuje direktoru Prve muške gimnazije „Moša Pijade“. Tadašnji direktor, inače saradnik vojne obaveštajne službe KOS-a, zabranjuje „tetkici“ da o tome bilo šta priča zbog uticaja Borisovih roditelja, dok istovremeno to prijavljuje svojim nadređenima u KOS-u.
Tamo su odmah prepoznali njegov „potencijal“ i sa kompromitujućim informacija sa lakoćom ga vrbuju da radi za njih. Jedan od prvih zadataka bio je da špijunira svoje roditelje, u prvom redu oca Ljubu, koji se u to vreme intenzivno viđao sa „disidentima“ Zagorkom Golubović, Dragoljubom Mićunovićem, Nebojšom Popovim itd...
Agenti KOS-a savetuju Borisu da makar formalno nađe neku devojku, jer će se priče o njegovim sklonostima proširiti, i na taj način upropastiti planove koje je Služba imala sa njim. Pošto je bio potpuno nezainteresovan za suprotan pol, „nabacuju“ mu ćerku poznatog „Politikinog“ sportskog novinara, izvesnu Olgicu S., kasnije diplomiranu pravnicu. Oni se, kao, „zabavljaju“ i to je jedna jedina devojka koju je Boris Tadić imao do svoje ženidbe sa Veselinkom Veselom Zastavniković, revolucionarkom iz Osjeka.
Do ženidbe sa Veselom dolazi iz dva razloga. Prvi je što je Nebojša Krstić postao zvezda SFRJ kao pevač grupe „Idoli“. Nebojša je imao mnogo manje želje za vezom sa istim polom od Borisa, i pokušao je da se distancira od njega pesmom, ondašnjim velikim hitom, „Retko te viđam sa devojkama“.
Tako razočaranog Borisa agenti KOS-a upoznaju sa Veselom. Pravi cilj im je bio da ga preko Vesele ubace u jednu disidentsku „revolucionarnu grupu“. Vesela je izabrana kao potpuno aseksualna osoba i u tom pogledu idealna žena biseksualnom Borisu. Bila je samo tri godine starija od njega, ali daleko iznad njega u svemu. I od ostalih iz grupe se izdvajala činjenicom da je bila najradikalnijih ideja.
Vesela je oduševljena svojim dečkom i upoznaje ga sa Vladom-Revolucijom Mijanovićem, Pavluškom Imširovićem i ostalim članovima te grupe. Niko i ne sanja da je medu njima „informator“ KOS-a koji je do tada uspešno „bezbednosno obradio“ i sopstvene roditelje, do te mere da su mu oca Ljubu suspendovali sa Filozofskog fakulteta. Na nagovor KOS-ovog oficira, Boris radikalizuje svoj položaj napuštajući stan svojih roditelja, i sa svojom novopečenom ženom iznajmljuje stan u ulici Koče Kapetana broj 47 koji mu „nalazi“ KOS, napunjen mikrofonima!
Naravno da novopečeni par nije imao novca, pa su na sumu koju je Boris dobijao od KOS-a morali još da se dovijaju. Tako dolaze na ideju da započnu svoj biznis, i to sa pravljenjem i prodajom lutkica, ali je i to propalo. Zahvaljujući informacijama dostavljenim svojim šefovima, cela grupa, uključujući tu i sopstvenu suprugu Veselu, biva uhapšena. Za vreme hapšenja, Boris je bio sa svojim „prijateljem“ Nebojšom Krstićem na krstarenju plavim Jadranom, međutim da ne bi došlo do provale, šefovi zovu Borisa da hitno dođe nazad u Beograd, gde onda i on biva uhapšen i osuđen na 45 dana „Padinjaka“ zbog njegovog „protestovanja“ povodom hapšenja njegove žene i njenih revolucionarnih kompanjona.
Boris Tadić ubrzo posle ovoga (1985) odlazi na odsluženje vojnog roka u Sarajevo, gde prvi put doživljava nervni slom i time otpočinje javna manifestacija njegovog poremećenog mentalnog zdravlja.
Šefovi KOS-a ovo vešto prikrivaju, a mama Nevenka preuzima na sebe lečenje jakim lekovima. Videvši da od para koje je kao doušnik KOS-a dobijao nije moguće da živi, u situaciji kada je komunizam počeo da se urušava širom sveta, Boris se obraća svom tati, koji je u međuvremenu postao važna figura nove političke stvarnosti u Srbiji.
Kao suosnivač Demokratske stranke i lični prijatelj zemljaka Dragoljuba Mićunovića, tata Ljuba bez problema ubacuje svog sina u novoosnovanu stranku. Boris nema problema ni sa svojim starešinama iz KOS-a, koji su i sami želeli da ubace svog čoveka u jednu od najvećih opozicionih stranaka.
Boris postaje sekretar glavnog odbora, a potom i potpredsednik Izvršnog odbora DS-a. Privatni život je takođe počeo da se menja. Zbog poznatih događaja devedesetih, sa jednog jadranskog ostrva se vraća u Beograd i njegov „prijatelj“ Nebojša Krstić, gde je radio kao lekar. Sa druge strane, porodica (koja nikada nije volela Veselu) i novi predsednik stranke Zoran Đinđić, vrše pritisak na Borisa da se ratosilja Veselinke.
Boris je, naravno, morao da pita i gazde iz KOS-a koji su shvatili da im Veselinka više ne treba i da će njihov štićenik napraviti mnogo bolju karijeru sa nekom zgodnijom i manje kompromitovanom ženom. Osim toga i sama Vesela više nije imala iluzija o svom braku.
Mentalni problemi njenog supruga sve više su dolazili do izražaja. Sve češće je ispoljavao svoj psihopatski karakter kroz premlaćivanje svoje supruge. Osim toga, sve manje je krio pred ženom prirodu svoje veze sa Nebojšom Krstićem. Shvativši da je svoje najbolje godine provela uz psihopatu, koji je održavao protivprirodne odnose sa svojim najboljim drugom, i na sve to saradnika KOS-a koji je, ne samo otkucavao svoju ženu i njene prijatelje već i doveo do njihovog hapšenja, biva potpuno zgađena tim činjenicama i odlazi u manastir gde nalazi svoj duševni mir i postaje kaluđerica. Na taj način, putevi meteorskog uspona Borisa Tadića postali su širom otvoreni...
(Napomena redakcije: dr Nebojša Krstić, lekar specijalista, danas je savetnik za informisanje predsednika Srbije! Glavni urdnik se protivio objavljivanju ovog teksta, zbog gospodina Nebojše Krstića, ali je redakcija zapretila ostavkom.)
Re: Usvojen Zakon o informisanju