Citat:
Ivan Dimkovic:
Citat:
Vracanje na prosecnog korisnika je ono sto boli, unixi nisu bas namenjeni prosecnim skretaricama i slicnim. Na moju zalost Gnome ili KDE jos nisu zreli za njih, ali napreduju.
Pa moracemo da se pomirimo da je to trziste (sekretarice, pravnici, manageri, ljudi koji koriste PC za surf i gaming)... i da su to ljudi koji finansiraju ovu industriju sa njihovim parama. I nije samo problem u Gnome-u ili KDE-u , vec i u kompletnom setu aplikacija koje moraju biti cvrsto tipizirane, sa istim korisnickim interfejsom i sa deljenjem objekata (dokumenata) izmedju sebe. To je ono sto se naziva "user friendliness" - a ne "engineer friendly" ili "developer friendly" (mada je Windows sasvim dev. friendly) ili "geek friendly"
Sve ovo obezbeđuju i Gnom i KDE. Sa tehničke strane su ti mehanizmi veoma dobri, i nimalo ne kaskaju za onime što nudi Windows (čak su povremeno i bolji; kao primer, CORBA tehnologija koju koristi Gnom za deljenje komponenata se može koristiti i preko mreže, pa je moguće i deliti objekte tipa OLE i sa udaljenih računara, potpuno transparentno). Takođe, i Gnom i KDE nude potpuno transparentno učitavanje svih dokumenata preko mreže, i preko gomile protokola (smb, http, ftp, webdav, bla, bla, bla — zapravo, na bilo šta da naiđe običan korisnik, moći će to da učita kao i svaki drugi fajl).
Zapravo, Sun je najveće pare uložio upravo na aspekte upotrebljivosti u Gnomu kada se uključio u njegov razvoj (nešto pre izdanja 2.0), i osnovna politika Gnoma je da „radi dobro i bez podešavanja“. Sun već isporučuje svoje velike sisteme gde radnu stanicu predstavlja Gnom, sa po nekoliko hiljada korisnika. I da, takve sisteme koriste sekretarice, knjigovođe i svi ostali, bez ikakve razlike.
Zanimljivo je da svi koji ovde pričaju o upotrebljivosti, nikad nisu proučavali upotrebljivost, a većina nije ni probala sva rešenja o kojima raspravlja.
Zbog toga možemo videti kako Ivan priča o stvarima koje postoje u Gnomu i KDE-u i
koriste ih „obični“ korisnici već po nekoliko godina i ne znajući o tehničkim detaljima kao o nečemu što nedostaje.
U svakom slučaju, svi ovde zaboravljaju jedno — MS ima para, i podržava svoj operativni sistem davanjem raznih popusta, uslovljavanjem, ili kako već. Na tržište je teško probiti se, a Sun za sada jedino radi sa starim mušterijama, i one se ne žale. Naravno, ima još nedoslednosti, ali ako ikad pomišljate da razmatrate upotrebljivost za obične korisnike, pogledajte kako izgleda Gnome HIG (Human Interface Guidelines), u čijoj su izradi učestvovali i nezavisni stručnjaci, i stručnjaci mnogih preduzeća. Ukratko, ovakva pravila ima i MS, i Apple, i IBM, a ima i Gnom. Svakako jednom prilikom i upoznajte nešto pre nego što počnete o tome da raspravljate.
Ukratko, napominjem da ja
ne dajem sud o upotrebljivosti (zato što za to nisam stručan, bar ne toliko koliko i svi vi :-), već upućujem na to da nemate pojma o čemu pričate ;-)
Nebrojeno puta sam čuo kako su potpuni početnici uzimali GNU/Linux pre Windows-a, ili obrnuto, ali to nema nikakav značaj za opšte stanje stvari. Ako hoćete da poredite radna okruženja, onda slobodno poredite Windows i Gnom, i iznenadićete se da početnik čak i teže može da pogreši u Gnomu nego u ovom prvom (zato što je manje „podešavanja“ i „opcija“ izloženo, već su zatureni samo za one koji žele da ih traže, a ostali dobijaju „podrazumevano ponašanje“). Takođe, potpuno sjedinjavanje čitavog sistema, podešavanje na nivou posla, a ne na nivou programa.
Naravno, nezgodno je to što svi podrazumevaju da korisnik mora da instalira GNU/Linux i Gnom, a da Windows dolazi preinstaliran. Sa aspekta upotrebljivosti, ovo je beznačajno, jer sistem treba da bude preinstaliran, bar na tom nivou. Uostalom, zato je Sun i zamenio CDE Gnomom — želi da ga preinstalira, pošto inače nema značaja.
Uostalom, što se tiče GNU/Linux-a, ne zaboravite da ljudi ne primećuju ama baš nikakvu razliku između Sharp Zaurusa (PDA koji koristi Linux) i nekog ekvivalentnog HP iPAQ-a (valjda Windows CE) po pitanju upotrebljivosti. A ako PDA važi za uređaj samo za profesionalce i slične, onda nemam primedbi.
Zanimljivo je da svi „nesvrstani“ i „nepristrasni“ zaključke donose unapred i uopštavaju na jedan način.
A konzola, naravno, nije upotrebljiva za široke narodne mase, isto kao što ni matematički formalizam nije za široke narodne mase. Ona jeste efikasna, ali tek kada se pređe određeni prag, odnosno, početnika usporava, profesionalca ubrzava. I toliko o tome.
Možda se moje mišljenje promenilo, ali ne i činjenica da sam u pravu.
Re: Zasto linuks i ostali unix sistemi nisu user friendly?
. Ili BeOS. Ili MacOS. Ili SunOS. Ili...
Re: Zasto linuks i ostali unix sistemi nisu user friendly?
Re: Zasto linuks i ostali unix sistemi nisu user friendly?